Политичке странке до сада потрошиле 11,1 милиона КМ

- Политичке странке у Босни и Херцеговини до сада су на изборну кампању потрошиле најмање 11,1 милиона конвертибилних марака, показују прелиминарни подаци мониторинга који је спровео Транспаренцy Интернатионал у БиХ (ТИ БиХ).

Према подацима ТИ БиХ, највећи износ на билборде, медијске рекламе, Мета огласе и предизборне скупове издвојио је СНСД (1,8 милиона КМ), а слиједе СДА (1,3 милиона КМ), СДП БиХ (1,1 милион КМ) и ПСС (око милион КМ). Највећи дио новца отишао је на билборде (око 6 милиона КМ) и скупове (2,8 милиона КМ), док је оглашавање у медијима коштало 1,9 милиона КМ, уз додатних 300.000 КМ утрошених на онлине платформама компаније Мета.

Из ТИ БиХ напомињу да ови подаци нису коначни јер не обухватају финиш кампање, као ни прикривене промотивне садржаје у медијима чија се вриједност процјењује на готово милион КМ. Подсећају и да су странке на ранијим локалним изборима прикриле најмање 2,6 милиона КМ трошкова које нису могле оправдати легалним изворима.

Доминација функционерске кампање и јавних сервиса

Мониторинг је указао на изражену функционерску кампању у којој су кључну улогу одиграли јавни емитери. На три јавна сервиса забиљежена је 2.176 објава с елементима промоције ставова и политика актуелних званичника.

Предњачио је РТРС, на којем је забиљежено 64% таквих садржаја. Овај емитер је кандидатима СНСД-а уступио чак 28 сати програма кроз 1.382 појављивања. Премијер РС и кандидат Саво Минић приказан је 191 пут (преко 5 сати програма), док је његов противкандидат Бранко Блануша добио свега 69 секунди у 5 појављивања.

Слична несразмјера забиљежена је и код кандидата за Предсједништво БиХ, гдје је Жељка Цвијановић имала више од 4 сата програма, док њен противкандидат Небојша Вукановић уопште није приказан.

На ФТВ-у (26% објава) највише простора добили су функционери СДП-а (45%), НиП-а и СДА, док је БХРТ (10% објава) равномјерније извјештавао о званичницима водећих странака.

Преко 78 милиона КМ за једнократне помоћи и 745 милиона за јавне радове

Посматрачи ТИ БиХ евидентирали су више од 2.850 примјера који се могу окарактерисати као злоупотреба јавних ресурса. Посебно је истакнут проблем масовне индиректне куповине гласова кроз једнократна давања у износу од преко 78 милиона КМ. Највећи дио (скоро 47 милиона КМ) подијелила је Влада РС за помоћи пензионерима, студентима и ученицима, иако та средства нису била предвиђена првобитним буџетом.

Такође, уочено је интензивирање јавних радова пред изборе у вриједности већој од 745 милиона КМ, уз 134 примјера неновчаних помоћи, 57 случајева повећања плата буџетским корисницима и 25 примјера плаћеног оглашавања институција које промовишу кандидате.

Критике на рачун Централне изборне комисије

Иако је ТИ БиХ поднио 78 пријава ЦИК-у (који је до сада изрекао 271.000 КМ казни), у овој организацији истичу да новчане казне нису имале одвраћајући ефекат јер су прекршаји постајали све учесталији.

ТИ БиХ оштро критикује ЦИК због одбијања да санкционише злоупотребе јавних ресурса и индиректну куповину гласова, јер је већину пријава одбацио под образложењем да се ради о "редовним или планираним давањима". ЦИК није санкционисао ни кампању „Српска те воли“ финансирану из буџета, страначке трибине у школама, нити објаве политичких порука на званичним општинским страницама.

У откривању неправилности значајну улогу одиграли су и сами грађани, који су путем апликације Рефлектор послали 111 пријава које се односе на злоупотребе ресурса, притиске на запослене у јавном сектору и куповину гласова.

(БН)