Раст цијена горива и ђубрива појео подстицаје у Српској

Аграрни буџет Републике Српске од око 180 милиона КМ, колико се према најавама очекује и наредне године, пољопривредницима је све мање довољан због раста цијена горива и репроматеријала, а дио њих упозорава да је проблем и у начину расподјеле средстава.

Док је аграрни буџет остао исти, трошкови пољопривредне производње значајно су порасли. Цијене репроматеријала, минералних ђубрива, сјемена, али и горива, наставиле су узлазни тренд, чиме је економска рачуница пољопривредника доведена у питање, наводе пољопривредници.      

“Овако ово не води ничему јер ћемо сами доћи у ситуацију да више не можемо засијати јер је срамота да буде 100кг пшенице јефтиније од једне кг кафе. Метар ђубрива је сад негдје 140-150КМ што значи малте не литра горива око 4КМ. Треба сад по некој овој цијени 10т кукуруза, вагон кукуруза за једну цистерну нафте”, наводи Младен Митровић из Доњег Црњелова код Бијељине.

Анђелка Кузмић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде РС наводи да је поред 180 милиона марака из буџета обезбијеђено још 120 милиона марака претежно за набавку пољопривредне механизације, међутим, за механизацију је конкурисало само 680 од око 18.000 активних пољопривредних газдинстава.

“Можда им је у овом моменту потребнија директна подршка текућој производњи. Ми ћемо као и сваке године већ од октобра разговарати са свим пољопривредним удружењима”, наводи Кузмићева.

Митровић сматра да је потребна већа подршка самој производњи.

“Ако све скупља, самим тим и подстицаји  треба да се диже или да се усмјерава, да кажем, у крвне токове, у оне ствари које су нам најпотребније. Значи подржава се оно што уопште није  у том дијелу, у том сегменту у коме би требало да се подржи. Значи ако се подржава, мора директно да се подржи оно што нам доноси добит”, каже Митровић

Исти аграрни буџет не може да има исту вриједност као претходне године због инфлације која је висока и која је одрадила своје, а такође је дошло до значајног повећања цијена за производњу, посебно енергената,  сматра економиста Мирјана Орашанин која додаје да би ипак би тај износ требао да буде много равномјерније распоређен.

“Данас имамо прилику да се увјеримо у то да управо средства намјењена подстицајима у пољопривреди све мање иду на подстицаје у пољопривредној производњи, а све више на услуге које се односе на пољопривредну производњу. Такође ту је јако спорна и класификација пољопривредних произвођача на комерцијалне и некомерцијалне, заправо она би требало да буде много равномјернија”, наводи Орашанин.

 Аграрни фонд, односно подстицаји за пољопривреду морају да буду усмјерени на оне који се баве искључиво пољопривредом производњом закључује економиста Орашанин.

(БН) Фото: БН