Повећање плата без смањења пореза гура РС у нови дефицит

- У Републици Српској поново су подијељена мишљења синдиката, послодаваца и ентитетске власти у вези са најављеним повећањем плата, док привредници и економисти упозоравају да је раст зарада без смањења пореза и доприноса неодржив.

Савез синдиката РС затражио је повећање најниже плате како би се амортизовао пад животног стандарда и вал поскупљења. Подршка захтјеву стигла је и од пословне заједнице, али искључиво уз услов да власт смањи оптерећења на рад.

С друге стране, министрица финансија Републике Српске Зора Видовић најавила је да у наредном периоду слиједи раст плата, пензија и социјалних давања, нагласивши прихватање циља да просјечна плата наредне године достигне 1.000 евра. Међутим, Видовићева је изричито одбацила могућност смањења пореза и доприноса.

Предсједник Привредне коморе РС Горан Рачић упозорава да повећање плата мора пратити резултате рада и економско стање, подсећајући на пад индустријске производње у протеклом периоду.

„Немамо оправданих разлога да дижемо ту љествицу најниже зараде, јер на тај начин ће у привреди бити потребно да се дижу и друге зараде. Дошли смо до уравниловке гдје је разлика између најнижих плата и оних који носе процесе веома мала“, нагласио је Рачић.

Економиста Бојан Кресојевић истиче да су поскупљења хране и најављени раст цијена електричне енергије директан удар на новчанике грађана, због чега је раст плата неопходан. Он ипак подвлачи да је то изводљиво једино растерећењем привреде.

„Амбијент за повећање плата може се створити само ако се смање порези и доприноси, а то се може десити уколико буџет има снагу да то изнесе. Реалност Српске је да имамо највећи буџетски дефицит у историји, што значи да буџет то не може поднијети“, сматра Кресојевић.

На потребу промјене пореске политике указује и економиста Зоран Павловић, подсјећајући да су до 2010. године стопе доприноса биле знатно ниже, чиме се спречавала и исплата плата „у коверти“. Као позитиван модел навео је Црну Гору, која је здравствено осигурање пребацила на терет буџета уз централизоване набавке, док су у Српској пацијенти упркос високим издвајањима приморани на приватне клинике.

Званични преговори социјалних партнера о тачном износу најниже плате у Српској још увијек нису произвели конкретне цифре, па остаје отворено питање да ли се у овом процесу чека коначна одлука и формирање нове Владе.

(БН) Фото: ЦБ БиХ