АНАТОМИЈА ДЕСТРУКЦИЈЕ: Како приватна термоелектрана зарађује 85 милиона, а државни гиганти тону у минус?

Званични финансијски извјештаји за 2025. годину оголили су стање у електроенергетском сектору Републике Српске, показујући драстичну разлику у пословању између приватног и државног сектора, наводи се у ауторском тексту проф. др Слободана Станића.

Упоредна анализа три термоелектране исте инсталисане снаге – по 300 мегавата (МW) – открива поражавајућу слику за јавна предузећа. Док приватна ТЕ Станари биљежи рекордан раст и вишемилионске профите, двије термоелектране у систему Електропривреде Републике Српске (РиТЕ Гацко и РиТЕ Угљевик) суочавају се са огромним губициима и пословном стагнацијом.

​Бројке које руше изговоре

Приватни сектор: ТЕ Станари је током 2025. године остварила пословне приходе од 269,5 милиона КМ, уз чисту нето добит од невјероватних 85,6 милиона КМ, што представља раст од преко 100 посто у односу на претходну годину.

Државни сектор: Са друге стране, РиТЕ Угљевик је завршио годину у дубоком минусу од 27,89 милиона КМ, трошећи знатно више него што је привредно испоручио. Истовремено, РиТЕ Гацко се задржало на симболичном плусу од свега 2,52 милиона КМ, што стручњаци оцјењују као статистичку грешку за постројење тог обима.

​Гдје цури новац грађана?

​У тексту се поставља кључно питање: како постројење идентичне снаге у приватним рукама може донијети скоро 86 милиона марака чисте зараде, док два јавна гиганта са истим ресурсима и сопственим рудницима гомилају дугове?

​Као главни узроци суноврата државних предузећа означени су партијско запошљавање, нетранспарентни и намјештени тендери, као и извлачење новца преко повлаштених приватних фирми блиских власти. Док приватни власник строго контролише трошкове, одржавање и продуктивност, државне термоелектране су, према ријечима аутора, претворене у социјалне бирое и касице-прасице за уске интересе.

​Позив на одговорност

​Застарјела опрема, чести неплански застоји и потпуна неодговорност руководства довели су до тога да стратешки ресурси Републике Српске постају финансијски терет умјесто покретача развоја.

​„Ова табела није само скуп економских показатеља – она је оптужница против начина на који се управља јавним добром“, истиче се у тексту, уз упозорење да би крајњи исход овакве политике могао бити припрема терена за такозвано „спасоносно преузимање“.

​Аутор: Проф. др Слободан Станић Фото: БН