Обновимо градиво: Жељка Цвијановић још није објаснила својим бирачима зашто у јануару није уложила вето који јој нико не би могао оборити
Да је Цвијановић тада уложила вето и да га је НС Републике Српске потврдила, тај вето би по Уставу БиХ био необорив, странци се не би вратили у Комисију, а механизам блокада, какав заговара СНСД, остао би нетакнут.
Босна и Херцеговина 22.11.2026 | 21:00
Након што је Уставни суд БиХ, по захтјеву члана Предсједништва БиХ Дениса Бећировића, ставио ван снаге изјаву Жељке Цвијановић о повреди виталног интереса Републике Српске, као и одлуку НС Републике Српске којом је тај њен вето потврђен, из Бање Луке поново стиже добро позната салва оптужби на рачун Уставног суда и наводног удара на уставни поредак.
Овог пута повод је одлука Предсједништва БиХ из јуна ове године којом су именовани чланови Комисије за очување националних споменика БиХ, институције која је директно успостављена Анексом 8 Дејтонског мировног споразума.
Шта Цвијановић и врх СНСД-а крију од јавности?
Међутим, у буци и пријетњама којима данас покушавају прикрити још један правни и политички пораз пред Уставним судом БиХ, Жељка Цвијановић и врх СНСД-а упорно прешућују кључни детаљ цијеле приче.
Да би се разумјело шта се заправо догодило и зашто данашња галама из Републике Српске нема никаквог упоришта, потребно је само обновити градиво и вратити се у јануар ове године.
Тада су у Предсједништву БиХ Денис Бећировић и Жељко Комшић донијели одлуку о Комисији за очување националних споменика. С њом су у Комисију враћена два међународна члана које номинује генерални директор УНЕСЦО-а, а укинуто је дотадашње правило консензуса и вета домаћих чланова, чиме је прописано да Комисија поново одлучује већином гласова укупног броја чланова
Јануарски 'сан' због договора с Американцима?
Жељка Цвијановић је тог јануарског дана на сједници Предсједништва БиХ гласала против те одлуке, али је урадила нешто што до данас никада није објаснила својим бирачима, није потегла витални национални интерес.
У јануару је преспавала уставни рок од три дана за улагање вета, очигледно пазећи да у том тренутку, према неким изворима, не диже прашину због још свјежих договора с Американцима за скидање санкција и обећања да неће блокирати дејтонске институције и процесе. Одлука је тако без икаквог вета објављена у Службеном гласнику БиХ и ступила је на снагу.
Да је Цвијановић тада, средином јануара, уложила вето и да га је Народна скупштина Републике Српске потврдила двотрећинском већином, тај вето би по Уставу БиХ био необорив, одлука из јануара никада не би ступила на снагу, странци се не би вратили у Комисију, а механизам блокада,какав заговара СНСД, остао би нетакнут.
Накнадна памет и шамар из Уставног суда БиХ
Умјесто тога, Цвијановић се сјетила виталног интереса, пуних пола године касније, када је Предсједништво БиХ на основу већ важеће јануарске одлуке само извршило именовање чланова Комисије. Тада је, очигледно у паници да се пред властитим бирачима уочи избора опере и покаже као заштитница интереса Републике Српске, посегнула за ветом на саму одлуку о именовању, а Народна скупштина Републике Српске то потврдила иако је 'воз за вето већ одавно прошао.'
Одлуком Уставног суда БиХ Цвијановић је само 'нацртано' оно што је сваком правнику било јасно још у јулу, да се не може ветом рушити проведба одлуке из јануара коју сама није оспорила и која је већ постала важећа, нити се може блокирати рад институције прописане Анексом 8 Дејтонског споразума.
Зато би Жељка Цвијановић, умјесто што данас баца дрвље и камење на Уставни суд БиХ и пријети гашењем Комисије, својим бирачима коначно требала искрено одговорити на једно врло једноставно питање: 'Зашто је у јануару шутјела када је имала прилику уложити необориви вето, а тај пропуст покушала исправити недопуштеним и закашњелим ветом?'

Коментари / 0
Оставите коментар