Dnevnik TV Happy vodila vještačka inteligencija, evo i prvih reakcija

„Kada je reč o korišćenju veštačke inteligencije u novinarstvu, moramo da odvojimo tehnološku komponentu, sadržaj, regulaciju, ali i sindikalnu komponentu, jer će veliki broj novinara i medijskih radnika ostati bez posla“, kaže za DW Zoran Gavrilović, izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) koji se bavi i monitoringom medija u Srbiji.

„Dobro jutro, poštovani gledaoci. Ovo su najvažnije vesti Hepi-televizije, moje ime je Bojana Filipović.“

Tako odnedavno počinju vesti televizije koja u Srbiji ima dozvolu za nacionalno pokrivanje.

„Bojana Filipović“ vodila ih je ove srede 25. juna u sedam termina, a dan pre toga prezenter je bio „Marko Popović“.

I retko ko je, osim vernih gledalaca tog medija, za njih znao – sve dok Udruženje novinara Srbije (UNS) nije saopštilo da je reč o voditeljima koje je generisala veštačka inteligencija (VI).

Pet važnih komponenti

„Kada je reč o korišćenju veštačke inteligencije u novinarstvu, moramo da odvojimo tehnološku komponentu, sadržaj, regulaciju, ali i sindikalnu komponentu, jer će veliki broj novinara i medijskih radnika ostati bez posla“, kaže za DW Zoran Gavrilović, izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) koji se bavi i monitoringom medija u Srbiji.

Gavrilović dodaje i da je peti važan element u vezi sa korišćenjem veštačke inteligencije u novinarstvu – „šta publika kaže na to“.

Veštačka inteligencija, kako ukazuje, daje niz tehničkih mogućnosti koje, ukoliko se upotrebljavaju na adekvatan način, mogu da budu korisne u novinarstvu. Ali njihova zloupotreba, naglašava Gavrilović, „odmaže novinarstvu kao profesiji“.

Gledaoci moraju da budu obavešteni

UNS je u saopštenju naveo da gledaoci Hepi-televizije „nisu bili obavešteni da, umesto voditelja koje su ranije pratili na malim ekranima, sada gledaju digitalno generisane tvorevine“.

Srbija, podseća UNS, nije usvojila Zakon o veštačkoj inteligenciji, ali „prema Aktu o veštačkoj inteligenciji Evropske unije s kojim će domaće zakonodavstvo biti usklađeno, gledaoci moraju da budu obavešteni kada je sadržaj generisan ili predstavljen uz pomoć veštačke inteligencije“.

Gavrilović objašnjava da regulacija podrazumeva donošenje propisa kada, kako i pod kojim uslovima se može koristiti veštačka inteligencija i da je pritom obavezna, kako navodi, „transparentna struktura“.

Autor mora da ostane čovek

Direktor BIRODI-ja kaže da, kada je reč o sadržaju, veštačka inteligencija može da se koristi kako bi se „neke rutinske stvari brže uradile“.

„Ali i to mora biti pod ljudskim nadzorom. Autorstvo u potpunosti mora da ostane na strani čoveka.

Čovek svojom ekspertizom odgovara za proizvodnju sadržaja i tu veštačka inteligencija nema šta da traži“, naglašava Gavrilović.

I profesor Fakulteta političkih nauka u penziji, Rade Veljanovski, slaže se da nove tehnologije „mogu da pomognu da se radi brže i efikasnije i da se, pre svega, brže dolazi do podataka“.

„Ali nije isto kad se veštačka inteligencija koristi za koncipiranje programske šeme, sortiranje sadržaja, višesatno emitovanje iz kompjutera, pronalaženje izvora informacija i njihovo upoređivanje ili za stvaranje sadržaja koji se nudi auditorijumu“, ukazuje Veljanovski.

On precizira da su „takvi sadržaji, u obliku teksta, tona, slike ili vizuelnog personaliteta, problematični sa stanovišta profesionalnosti, etičnosti i elementarne verodostojnosti“.

Dodaje da ga ne čudi što se (prema pisanju medija) i u Kini koriste „veštački sintetizovani voditelji“.

„Ta zemlja jeste tehnološki razvijena, ali njeno novinarstvo nije na visokom nivou profesionalnosti i etičnosti. Ima i drugih zemalja koje tako rade, ali su to uglavnom sredine sa nedovoljno demokratskim medijskim sistemima“, kaže Veljanovski.

(DW) Foto: Schreenshot