У БиХ тренутно у "процедури" четири изборна закона

Локални избори у Босни и Херцеговини од стране Централне изборне комисије БиХ биће расписани најкасније до 6. маја, међутим, због неколико изборних закона који су у процедури, јавност је слуђена и не зна ко ће и на који начин организовати и спровести изборе.

Босна и Херцеговина 24.04.2024 | 07:43

Тренутно, формално-правно, на снази је Изборни закон БиХ, који је наметнуо Кристијан Шмит, којег Република Српска не признаје за високог представника, међутим, у оптицају су још три изборна закона, што свакако компликује ситуацију, посебно бирачима.

Осим "Шмитовог изборног закона", Изборни закон Републике Српске усвојила је и Народна скупштина Републике Српске, међутим он још није ступио на снагу, а у процедури су и измјене и допуне Изборног закона БиХ које је предложила СДА и које су усвојене у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, али нису прошле Дом народа, јер су делегати Клуба Бошњака напустили сједницу.

Додатну пометњу у све изазвао је и Савјет министара БиХ, који је у понедјељак након сједнице саопштио да је утврдио мишљење Министарства правде које ће доставити Парламентарној скупштини БиХ о Приједлогу закона о измјенама и допунама Изборног закона БиХ, чији су предлагачи Шемсудин Дедић, Един Рамић, Сафет Кешо, Данијал Тулумовић, Амор Машовић, Нермин Мандра, Шериф Шпаго и Мидхат Чаушевић.

Уз све то Савјет министара БиХ саопштио је да Министарство правде сматра да би предлагач измјена и допуна Изборног закона требало да буде Савјет министара БИХ који има стручне капацитете за припрему, тако и за координацију са другим институцијама и тијелима, што је кључно за осигурање усклађености предложених измјена с осталим правним и регулаторним оквиром земље.

У суштини, Савјет министара БиХ тек сада је дао мишљење за изборни закон који је предложила СДА, који је прошао Представнички дом и о којем тек треба да одлучује Дом народа, и кључно питање у свему је шта у случају да Дом народа усвоји те измјене, јер који ће се онда изборни закон БиХ измијенити, с обзиром на то да је, као што смо већ навели, формално-правно на снази онај који је наметнуо Шмит, а у Представничком дому су усвојене допуне Изборног закона које су биле на снази прије Шмитовог наметнутог Изборног закона.

Поред свега тога, и изборни закон који усаглашава радна група састављена од представника партија на власти, такође је у завршној фази израде, и за разлику од претходна три, овај још није ни у каквој званичној процедури.

Додатну забуну у све уноси и то што је Влада Републике Српске позвала чланове изборних комисија да поднесу оставке, а са друге стране, те чланове треба да разријеши Централна изборна комисија БиХ, која по Изборном закону који је наметнуо Шмит, треба да изабере око 5.000 предсједника и потпредсједника бирачких одбора, а тај посао до сада су радиле локалне изборне комисије.

Истовремено, власти у Републици Српској у неколико наврата говориле су да ће изборе у Републици Српској спроводити Републичка изборна комисија, а не Централна изборна комисија, којој ће, како је рекао Милорад Додик, предсједник Републике Српске, бити забрањен приступ локацијама на којима ће се гласати.

"Како ће се спроводити и ко ће спроводити изборе, то само врх политике зна и нико други. Најбоље би било да парламент БиХ донесе неки изборни закон и да он ступи на снагу прије 5. маја како би се могли расписати избори.

Колико је то реално? Реално је уколико пристану сви, али Бошњацима ово одговара да странци раде", рекао је Александар Радета, члан Републичке изборне комисије у оставци, додајући да је на "терену пометња".

(Независне)