Устав Српске није партијски да би се доносио за 30 дана

Центар за хуману политику доставио је Народној скупштини РС примједбе на нацрт устава.

Примједбе се засноване на опредјељену да израда и доношење новог устава, којим се изнуђено враћају дејтонске надлежности Републике Српске и које би требале бити искориштене за одбацивање октроисаних, превазиђених и неостварених рјешења, као и за давање иновативних и креативних рјешења, не могу бити завршени на брзину за 30 дана, са понуђеним нацртом коме нису претходили расправа и консултације, за које владајућа партијска структура нема народни, изборни и програмски легитимитет да би био усвојен на Народној скупштини РС и који се доноси за дужи временски период, саопштено је из Центра за хуману политику.

Због наведеног, стоји у саопштењу, предлаже се да овај нацрт постане преднацрт, да се ова кратка и ограничена расправа продужи како би био израђен квалитетнији нацрт устава, да се о новом нацрту устава одржи поновљена јавна расправа и да Народна скупштина РС утврди приједлог устава који би био донесен на референдуму.

"Мањи дио примједби и приједлога односи се на измјене и допуне одредби нацрта устава, а већи дио примједби и приједлога односи се на радикалне допуне и измјене одредби о правосудном систему, мјесним заједницама, цивилном друштву и двокомпонентној демократији, са одредбама о дефинисаном и познатом јавном интересу, облицима самоуправе, референдуму и грађанским иницијативама.

Измјене преузетих одредби о ОХРовом правосуђу односе са на формирање одвојених судских и тужилачких високих савјета што као рјешење постоји у другим државама, укидања надлежености ових савјета да именују судије и јавне тужиоце, враћање надлежности народној скупштини да именује судије и тужице по приједлогу високих савјета, права грађана на подношење тужбе, укључујући и тужбе у кривичном поступку којим се укида монопол на кривично гоњење јавних тужилаштава и загарантовано право на неплаћену судску заштиту", стоји у саопштењу.

Како даље наводе допуне одредби о мјесним заједницама односе се на враћање рјешења која су постојала некада, о аутентичном цивилном друштву које треба да замијени пројектно, неодрживо, подијељено и сумњиво цивилно друштво са одредбама о слободи удруживања, цивилном активизму, институционализацији и суфинансирању путем јавне фондације каква постоји у Хрватској, која искључује директо инострано финансирање цивилног друштва и о дефинисаном јавном интересу, који се као документ усваја на референдуму, обезбјеђује познатост и општеприхваћеност и искључује доминацију приватног и групног над јавним интересом, са којим своје дјеловање усклађују органи републичке и локалне власти и чија повреда има за посљедицу забрану обављања јавних функција.

У области економског и социјалног уређења предлаже се да природна богаства и остали ресурси у власништву РС, као и дјелатности од стратешког значаја, не могу бити у већинском власништву физичких и других правних лица и да социјално угрожени, непокретни, најтежи инвалиди и обољели од тешко изљечивих болести имају право на здравствену заштиту из јавних прихода.  

(БН)